Jegulja
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 9 | Nivo: PMF

 1. Uvod
Jegulje (lat. Anduillidae ) su porodica riba sa koštanim skeletom (košljoribe) i savitljivim perajima (mekoperke). Obuhvataju mali broj katadromnih riba, izduženog i pljosnatog zmijolikog tela, na kome su trbušna peraja redukovana ,a koža glatka, ljigava i pokrivena cikloidnim krljuštima.
Životni ciklus jegulja je vrlo složen. Ove ribe u toku svog životnog ciklusa prolaze kroz fazu metamorfoze, do svog polnog sazrevanja nakon čega migriraju u Sargasko more radi mresta.
Taksonomija
Carstvo: Animalia
Koleno: Chordata
Razred: Actinopterygii
Red: Anguilliformes
Porodica: Anguillidae
Rod: Anguilla Schrank, 1798
Vrsta: Anguilla anguilla
Jegulje naseljavaju mnoge slivove evropskih reka s tim što ženke odlaze u gornje tokove, a mužjaci ostaju u slatkastim bočatnim vodama na ušću. Žive pretežno u tropskoj i umerenoj zoni.
Ribe iz porodice Anguillidae su grabljivice, koje danju miruju,dok lov obavljaju noću, hraneći se manjim ribama, crvima, vodenim insektima.
Krv jegulja sadrži ihtiohemotoksin, snažan neurotoksin koji izaziva ozbiljne infekcije kad dođe u dodir sa ogrebotinom ili ranom ,koji gubi svoje toksično dejstvo na temperaturi od 80° C.
2. Opis vrste
Ima dugačko, cilindrično telo, samo joj je rep malo spljošten. Glava joj je konusna, mala i na njoj se nalaze male oči, a na gubici, dva para naglašenih nozdrva koje su značajne za čulo mirisa. Ima velika usta. Donja vilica joj je nešto duža, a u obe vilice su joj usađeni mali oštri zubi kojih ima mnogo.Oči su joj žućkastosrebrnaste i male. Uski škržni otvori su joj znatno pomereni unazad.
Slika 1. A. Anguilla (preuzeto sa www.bionet-skola.com)
Leđno i podrepno peraje su vrlo dugački i zajedno sa repnim, spajaju se kaudalno u jedno jedinstveno peraje, koje obuhvata celu zadnju polovinu tela. Malo repno dificerkno peraje nije odvojeno od dugačkog leđnog i podrepnog, te na taj način sva neparna peraja čine jedinstven okvir oko tela.Trbušnih peraja nema. Meke žbice peraja pokrivene su debelom kožom, pa se jedva primećuju. Samo pektoralna peraja odaju da ova životinja pripada ribama.
Ispod gustog sloja sluzi (one izlučuju na površini tela sluz koja naprosto blokira prodor vode u telo, i na taj način kada dospeju u hipotoničnu sredinu, tj.u bočatne vode sprečavaju da im se telesna tečnost razredi i da im osmotski pritisak u krvi padne ispod određenih garnica (A.Ercegović,1949 )), telo joj je prekriveno osetljivom i vrlo dugom krljušti, uglavnom nepravilno raspoređenom. .Sitne ljuske ispod sloja sluzi ne vide se kod primeraka mlađih od četiri godine.
Boja tela jegulje se sa godinama menja. Boja tela joj je različita i kreće se od tamnozelene do sivocrne. U principu je crna ili braon sa gornje strane, a žuta ili srebrna sa trbušne strane. Polno zrele jegulje na bokovima imaju srebrnkasti odsjaj, leđa zelenosiva, a trbuh beo. Trbuh joj je inače žućkastobeo ili plavičastomrk. Kod starijih jegulja dužina varira. Ženke mogu postići dužinu od 1,5 m, dok mužjaci jako sporo rastu i retko prelaze 0.5 m.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]